pomislim ponekad da se još uvek držim

dobro u sećanjima na ukus želatinaste

marmelade u konzervama od pola metra

uz mleko pravljeno od praha što je mirisalo

na buđ magacina i ustajali znoj brodova

iz daleka, sa sličnim ubeđenjem poznala bih

bogatu devojčicu iz kanade što se odrekla

isluženih dubokih cokula koje sam onda

nosila par godina zimi kao i leti sve dok bol

nije izbila u žuljevima, bilo bi lako setiti se

uvek kad nestane struja u našem stanu

tatinog gunđanja i huktanja dok odlazi

po drva u šupu da bi podložio kazan

za obavezno subotnje porodično skidanje

prljavštine i ponekog greha, svaki put

kad mu se približim u mene navali more

koje sam prvi put videla upoznajući ga

na teži način jer nisam imala nekog da me

nauči plivanju, vremenom preobražene

u perje uskrsnu majke i staramajke sa belim

keceljama, iz vrelih rerni i masnih sudopera

izleće klapa crnih lunja bez ikakvog (prava) glasa

jagodanikacevic