Noćas nismo bili ljubavnici već dva zavađena naroda

Dve vojske bez zastava koje su se izmešale

Iz samo njima poznatih razloga

Pa se međusobno grle

I krvare

I leže jedna pored druge

Tako blizu pobede a tako daleko od poraza

U meni falange sa dugačkim kopljima

U tvojim bedrima konjica

Koja galopira

I nema ovde milosti

Ovo je neshvatljiva surovost strasti

Gde svaka kost traži odjek sudara sa drugim kostima

Ja sam vrisak tvoga mesa koje se ne plaši blizine

Ti si vatra koja guta moje senke

I oduzima mi ime

Ova je soba noćas bila mesto preklane tišine

A onda nagli mir

Kao kad zasneži i kao kad je zima

Pa se pripijamo i pokrivamo toplim pokrivačima

I volim te

I lepo sanjaj ljubavi

I ti zaspiš... a ja još malo bdim

Željko Medić Žac