Austrougarske vlasti
odvode pod krinkom tame
nevini narod
s vekovnih ognjišta,
kolevke predaka,
u predvorje pakla,
srpsku golgotu,
dobojski logor smrti.

Posvuda jauk i patnja –
ljudi plemenita srca
ponosno ginu
braneći svoje porodice
i kućne pragove
dok okrutni dželati
ubijaju žene
i bespomoćnu decu.

U teškim mukama,
četrdeset i šest hiljada ljudi
čeka bolje sutra,
dvanaest hiljada ljudi
vapi za pravdom
iz drugog sveta,
dok više od šest stotina dece
Hristos ljubi u raju.

Koncentracioni logor
skriva brutalan
austrougarski genocid
nad srpskim narodom.
Kosti mučenika
trunu u ranjenoj zemlji,
a masovne grobnice
oplakuju žrtve.

Nad kostima žrtava
put je slobode.
Njihov duh živi u večnoj slavi
dok im sunce greje grobove,
vetar raznosi jecaje,
a reka Bosna
pamti krvave suze
dok tiho teče u beskraj.

Ivan Gaćina