Protkane šare svetle po telu

sijaju krljušti biseri tame.

Hladna, ljigava sluz se širi

miris ledi umorne kosti...

Zmija.

Podignute glave sikće ledeni dah

palaca jezik iz pećine mračne

širi nemir, udara grom

zvečarka klizi po nama...

Zmija.

Vitka, ispod oblaka puzi,

traži žrtvu za opstanak,

nebo crno se nadvilo

šare prelaze u sivilo.

Zmija.

Traži zagrljaj đavola.

Ružni, prljavi, zli, ubogi

žive u oblacima svoje izopačenosti.

Miševi se izgubili na putu normalnosti.

U međuvremenu,

zmije se namnožile.

Dragana Andric