I umesto da potonem

Kao što bi svi drugi potonuli na mom mestu

Jer upravo se opraštamo na jednom hladnom stepeništu

Meni se događa pad u sreću

Jer sinoć sam ja tebi spremao večeru

Od crnoga luka

Iz kojeg sam isterivao suzu

I od pancete koja izaziva požar u tiganju

I od jaja kao razbijenih sunaca da ti osvetlim utrobu

I od domaćeg sira koji miriše na mleko i na jasle i na štalu

I od izabranih začina koje si postrojila kao vojnike u kredencu

A bila si gladna

I gledao sam

Kako se moje srce i moja pažnja

U tvoju krv i meso i u tvoje disanje pretvara

Pa onaj uzdah

Kada kažeš da možeš još

Iako osećaš da već si se prejela

To je taj trenutak

Kada moja muškost omekšava

I ti postaješ čovečanstvo koje je konačno nahranjeno

A ja običan pesnik koji te voli a ne onaj koji te osvaja

Željko Medić Žac