Širi se senka u očima tvojim

dok pokušavam da uhvatim bistar pogled.

Ne ide. Ni zora nije više tako lepa...

Mutan je tren koji pokušava da me ubedi

da nije kasno, i da su sećanja jaka...

Sećaš li se kad si mi govorio,

da šume gore od želje tvoje,

da vetar juri poslednju pticu u letu,

da moj pogled u isto vreme  ledi i žari.

Svašta si mi još nešto govorio,

dok je violina jecala.

Na proplanku opojni miris lavande se širio.

Modre su bile tada zore.

Modre i sveže.

Samo je hladni osmeh titrao negde u daljini

noseći sećanja.

Dragana Andric