A onda se dogodi taj trenutak nepopravljiv i drzak

Kao kada korenje drveća probije ploču 

Na obodu pustoga trga

A jedna ptica

Uleti kroz otvoreni prozor

U biblioteku prašnjavih i otvorenih knjiga

I tamo gde je bila teskobna tišina

Najednom i kamen propeva 

I zaigra

Slovo i prašina

U početku beše reč obična

Kao hleb i so

Kao vreme i kao klatno

Kao zemlja i kao nebo i kao kiša

Poverovati u ljubav

Bilo je ravno onim pokušajima

Da se uhvati među dlanove vetar s mora

A sada je svaki sat praznik bez imena

I mala svečanost za dvoje

Jer iskujemo zlato 

Od jednog prepodneva

A noću se posrebrimo oboje

Željko Medić Žac