Previše te ima i sva si od preobilja

​A ja ti još uvek govorim

Da si mrvica

I mera svih stvari koje ne podležu poređenjima

Kao miris u kojem se utapa pčela

Kao nežnost na krilu leptira

I svetlost

U pouzdanom pamćenju bilja

Nećeš nikad biti moja navika

Ni užas podrazumevanja

Ti si imperija

Koja spaljuje kalendare

I mrvi pod prstima istoriju kamena

Moja glad zbog tebe jede svoje zube

I svi ljudi koje poznajem

Gube imena

Postaješ neophodna

Zbog tebe sam u stalnom sukobu

Sa zemljom strašnih slutnji i teških snova

Jer to je jedina teritorija na kojoj nisi sasvim moja

Željko Medić Žac