DOTIČEŠ LI NEUTJELOVLJENÔ
a čuješ ga
niz nepoznatu ulicu
u nedogledu
u međuprostoru
u nemirno opetovanom glasu
s kojim se tajnim bridovima
dotiče i razilaze
zime i proljeća
ni ludilom ni varkom
ni bunilom ni slutnjom
tek stih se prolio
niz dlanove kojima
dijete u tebi želi zagrliti
labirint svijeta
ne navikavaš se
na buđenje sred noći
na otkucaje sata
na zatvorena vrata
na zidne slike
što nečujno razgovaraju
pa bi prebrisao prozorske slojeve
prašinu sa stvari
da proljeće koje dolazi
oživi zavjetrinu
onkraj tebe i u tebi
ni bunilom ni slutnjom
tek stih se prolio
niz dlanove kojima
dijete u tebi želi zagrliti
labirint svijeta"
Kaj bi vse naredili, da bi svet bil lepši?
Izpostavila bi verza: dijete u tebi želi zagrliti / labirint svijeta - v pesmi se znajdemo kot v labirintu, saj nosi občutek za smer ... čestitke,
lp, Ana
čestitke ! res, krasna. s takšno lahkoto poveš, za kar bi drugače rabil stotine suhoparnih strani in nikdar ne bi uspelo.
otroško sočutje, avtomatično jemlje krivdo nase, če je okoli njega spor in počuti se odveč. želja, da bi objel svet, je v svetu odraslih samo otroški idealizem in nikdar človeška narava.
ko pa prijaznost in dobrota izgine iz sveta je težko dopovedati svetu, da proizvaja samo še sam svoj pekel in da je v resnici že zdavnaj obupal.
pozdrav, mirko,
m.
Izuzetno mi je zadovoljstvo pročitati komentar.
Hvala na izboru, Ana.
lpm
Miko, najljepše hvala na divnom komentaru. Čast mi je!
lpm
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 10. 12. 2025 ob 12:04
- Prebrano 275 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 165.13