Šta mi je to ljubav uradila

Pa ne znam koji je dan ni koja je godina

Dok vazduh miriše na barut i tešku kišu od olova

U daljini

Koja nije tako daleko daleka

Dim se penje ka mesecu krvavijem od iščupanog srca

I savija se do zemlje od strašnih bolova

A tvoj poljubac

Kao zastava od crvene svile

Vijori se visoko iznad napuštenog sela

Ima u tebi neba

U kojem su ptice gnezdo savile

I sa tvojih dlanova kljucaju mrvice domaćeg hleba

Biću sebičan!

Svet može i da se raspadne

Dok sklanjam se

U tebe

I nikome te ne dam

Željko Medić Žac