Znam, da je ovo drugačije

Ali ako me jednom ostaviš usred pustinje

Ili na gradskom trgu prepunom ljudi u izmišljeno podne

I vratim se prašnjavim zapisima moje ranije samoće

Hteo bih da znaš da je bilo duboko

I da je sve bilo istinito

I stvarno

I to je dovoljno

To mora biti dovoljno

I hoće!

Jer moje telo pamti mnoge plime i oseke

I već je osetilo kako se punoća svega

Iznenada u sebe samu povuče

I kako ruža

Od lepote i trnova

Uvene na tlu bezrazložne sumnje

Znam, da je ovo drugačije

Ali ako najednom sve u meni ostari

Hteo bih da znaš da si bila moja pukotina

Kroz koju sam video suštinu svih stvari

Željko Medić Žac