Nekad sam bio ostrvo u moru soli i sumnje

Do kojeg su sve ređe dopirale plime

I zapljuskivale me

Kroz otvorene pukotine

A ni suncu ni pticama nije bilo znano

Moje mesto pod otvorenim nebom

Ni pod kojim se krijem imenom

Ispružen...  u ništavilo

A onda je došla Ona

Iz neke nepregledne dubine

S ukusom slanih školjki i nepoznatog voća

I sećanjem na gradove što leže na dnu mora

Da u zajedništvu

Koje se gradi oko istine

Budemo izgnanici iz sopstvenih samoća

Željko Medić Žac