***

Ne bih voleo da me upamti 

Po rečima ljubavi

Već

Kao ono drvo

U vrtu njezine mladosti

Koje je umelo da je sluša i da je zagrli

Kao zemljoradnika 

Koji žvaće crveno grožđe

Dok galopira kroz moje vinograde

A sebe ne može da ukroti

Ili kao pustinju 

Iz koje je voda potekla

Zato što je došla i sveža i okupana

S karavanima što trguju mirisom i začinima

U danu kad je poželela da ostane

Željko Medić Žac