Neće mi nikad dosaditi

Da ti govorim rečnikom ljubavi

Šta god drugi mislili o životu i o poeziji

Kao kada kažem 

Da u tvom glasu čujem daleka mora

I kako se došaptavaju s horizontom talasi

Ili da u tvom koraku

Odmara vojska neustrašivih konjanika

Pred put u pobedu preko planinskih prevoja

Zbog tebe lažem sve druge 

Tako što iskazujem

Istine

Od koje se okreću i odmahuju rukama

Kao da sam dete 

Zarobljeno u beskrajnostima igre

I pronalazim pukotine

U nepreglednim zidinama sveta

Koje pred očima drugih ostaju neprobojne

Neka se nikad ne okonča

Moje progonstvo

U tebe

Jer ti si prostranstvo moje obećane zemlje

Željko Medić Žac