NEŠTO SPOZNATI
gore visoko udaljuje se
jato tamnih ptica, slika im
šutnjom urasta u nebeski muk
dolje uz more do gola skinute
stamene stijene, gromade im se
razigrano s valovljem grle
kao da plešu od iskona
oko ti za nečim zagledano
začudo, neki trenuci
dolje pod jablanima procvjetaju
u drugost minulih proljeća
što brzo te zaobiđu i slika plamena
postane ugarak tvari
kamo bi nastavio let o kojem su ti
govorili kao o nasljeđenoj svjetlosti
što sad briše tragove za sobom
tek promatranjem spoznaješ
da si zalutao s plahim jelenima
da su te omamile davne
bijele i nevine zime
a htio si samo znati jesi li
lišen svrhe kad s leđa skidaš
minulu noć, kad oblačiš novi dan
tek malo glasnije žuboreći
radoznalo i uporno kao sitan
/čini ti se/ bezvremen dažd
... da, "Ah"!!!
Krasna pesem, spoštovani Poet, Mirko.
Lp, Marija
Rajko,
Marija,
hvala najljepše.
lpm
Čestitke za slike, od katerih se težko poslovimo, a nas prežema hrepenenja iskanja!
Milan Ž. - Jošt Š.
Zahvaljujem se na podcrtavanju, Milane.
Pozdrav,
Mirko
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 23. 08. 2025 ob 13:32
- Prebrano 386 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 104.99