Svetom vladaju kontrasti između vidljivog i nevidljivog, skrivenog i očiglednog. Često zamišljamo u kom pravcu gleda onaj čije su oči skrivene iza tamnih sočiva sunčanih naočara.  

Gledajući u odraz na tamnom staklu naočara slepog čoveka, možemo krišom da pokušamo da shvatimo ko sedi preko puta ili sa druge strane ... ili iza, u unutrašnjosti? U odrazu možemo biti vi ili ja ... tamna stakla nisu samo ogledalo za prepoznavanje drugih već i nas samih.

O čemu misle, kako razmišljaju i osećaju slepi ljudi – šta vide svojim unutrašnjim vidom koji im je kako se misli dat usled fiziološki ograničene percepcije?

Sočiva tamnih naočara čine nerazgovetnu granicu između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta, između spoznaje i tajni koje se mogu otkriti tek kroz kontemplaciju i introspekciju visokog nivoa. Da li se negde u dubinama praznog pogleda projektuju sumnje i slutnje, imaju li slepi ljudi skrivene talente i moći izvan domašaja nas „običnih ljudi“? Istina je iza stakla a razumevanje je proces.

Takođe, centralno pitanje međuljudskih odnosa, komunikacije između ljudi je praznina, daljina koju treba premostiti. Ako gledamo samo površinu, suština ostaje nesaglediva.

***

odraz tamnih sočiva

strpljivo odgonetajući

ko

dejanivanovic