Kada je prvi put došla kod mene
Bio je juni
I već je bilo poslepodne

Neki slučajni prolaznici
Škiljili su u moje prozore
I vikali su sa ulice:
"Eno je sunce!
Eno je sunce!

U zgradi preko puta... pa zar ne vidite!
Ona žuta...
Ona žuta...
I ne znamo kada će izaći"

"Nećemo živeti dugo ako ostanemo zajedno
Jer dani su nam sve kraći
I kraći"

Govorila je šetajući po stanu u mojoj majici
S kosom podignutom do neba
Bosonoga

Posmatrala je slike na zidovima
I listala je knjige
Po starim vitrinama i policama

Posle smo dugo ležali
Držeći se za ruke
Zagrljeni

Sve dok nisam počeo da mesečarim
Oko njenog tela
Što i nije
Tako neobično
Obzirom na okolnosti

Pa ona je moje Sunce!

I tako do jutra
Kada je morala izaći
I tako sve do njenog bola
I moje potpune iznemoglosti
<!--/data/user/0/com.samsung.android.app.notes/files/clipdata/clipdata_bodytext_250806_162436_471.sdocx-->

Željko Medić Žac