Igralište anđela
Nisu svi strahovi oni što se ćute —
nekad vrisak ostane u grudima,
reči presahnu
kao da se jure sa mislima
u krugovima što nisu sve,
a nisu ni ništa.
A izlaza — nigde.
Ponekad se čini
da se anđeli igraju odbojke
s nečijim srcem.
Ista lopta,
isti udarac —
primljeno,
odbijeno.
Iznova.
Zamišlja se:
zašto ne igraju fudbal?
Lakše bi bilo dati jetru, bubreg,
to zaraste.
Srce ne zna kako.
Neko koči.
Neko juri.
Sve stoji
u vremenu koje ne ide nigde.
Možda je motor stao,
možda se neko umorio.
I kad se sve istroši,
vraća se svakom njegov život —
da se pronađe tišina
među krugovima
koji su večni
i nevidljivi.
.jpg "Nada")
Sem vesela, da ste začutili to stanje – včasih pesem res najbolje izrazi tisto, česar sami ne znamo povedati.�
Zelo originalna in zanimiva perspektiva pesniškega subjekta. Čestitke za to svežino!
Milan Ž. - Jošt Š.
Iskrena hvala! Pesniški subjekt se včasih kar sam razkrije – jaz sem mu samo prisluhnila. �
Zelo čuteča pesem, vsekakor pritegne bralčevo pozornost
... saj, kdo pa ne pozna strahov, tudi tistih ki so neslišni?
Čestitke!
Lp, Marija
Lp
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ernestina Suljić
- 02. 08. 2025 ob 12:10
- Prebrano 321 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 113.98