Kroz opnu zida
kao umbra sunčane pjege
što u pogledu iza oka
ćuti nešto ispred sebe
što u svjetlost neće
ili ne može
ustraješ u nevidu
između dva Eolova rebra
sva upredena nitima sunca
vrišti praznina
koja vapi
da bude viđena
u svim ćelijama
jednog procenta
prenaseljenog prostora
što vrije od života
u svim bojama i oblicima
postojanja u žudnji dodira
devedeset devet posto
praznog prostora iz srca
svog nokta, svog prsta
zuba i jezika
rasipaš
kao ništa
ili možda sve
što ti treba
za maltu zida
da ni Bog više ne vidi
svog Boga
Koliko je zares praznine za membranami, kjer se skrivamo / smo nevidni in kaj je tisto, kar sploh prehaja ... take misli mi prebuja ta tvoja pesem,
čestitke,
lp, Ana
Sva sam se naježila od same misli da svu svoju nutrinu izmješamo u maltu, a onda - niti bog da nam pomogne, a što tek da itko može primjetiti našu unutrašnju svijetlost. Zaista odlična, odlična pjesma:)))))
lp
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: breza
- 16. 07. 2025 ob 20:08
- Prebrano 298 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 180.18