AKO SE SETIM

Jednog ću dana otići na mesec
da pogledam zemlju napaćenu,
natopljenu, obljubljenu...
Padaće po njoj srebrni prah
zaboravljenih namučenih duša
koje svetle u mraku...
Uzalud igraju dodolke
kiše su mutne...
Ne ide se preko sela,
ni kišica preko polja.
Ako se setim
pozvaću boga Peruna.
Pozvaću orače, kopače,
vinogradare i ratare.
Zemlji da vrate stari sjaj,
da zatreperi i zapeva gaj.
Ako se setim
u tvoj ću zagrljaj dragi da poletim.
Pruži mi i tad ruke bele
ne plaši se senke mesečeve.
I tama i svetlost su dve strane
istog lica.Ako se setim, ako se setiš,
samo okreni obraz na vreme
ka Suncu, tami da se osvetiš.
Što nas plaši, što nas ježi,
što nas ka hladnom grobu vuče.
Od te nemani se beži
ako se setim, biće to lepo veče.
Idemo dalje sve dok se planeta okreće.
Idemo skupljamo bobice i grožđe.
U bisagama vino vri u grudima ljubav zri.
Ako se setim da te još jednom poljubim.
Da čujem zavijanje ranjenog vuka
što na svetlu stranu meseca gleda,
dok mi tiho namiguje,
da se duša nikada zlom lovcu ne preda!

Ako se setim...

Dragana Andric