Kad zamiriše sloboda

U trenutku je samo osetiš,
zamiriše kao topla juha,
razlivena po nepcu,
slatkasta, opojna...

I zastane kao kost u grlu...
Dobiješ naboj da nešto pametno kažeš!
Ali reč neće pa neće...
Zaglavila se!
Kako izgovoriti gomilu laži,
objasniti sva nasilja, praznih obećanja
kako rečima zaustaviti nepravdu,
kako rečima dati vetar u leđa pravednima
koji vise na stubu srama.
Kako kriknuti do neba a sačuvati slobodu?
Kako, kako, kako?

Večita borba, muka, zabluda, toplo – hladno.
Reči srebrne.
Sve dok nam jezik ne utrne,
ruke vezane.
Iz tamnice se oseti miris tišine,
zlati neizgovorene reči.
Eno ih, sijaju u Svetoj knjizi.
Samo da je produžena ruka otvori.
Sloboda da poleti i zamiriše,
kao golub pismonoša...

7.6.2025.

Dragana Andric