Kaže mi 

Da me je sanjala

I kako je htela taj san 

Da nastavi nakon buđenja

Pa je još dugo ležala nepomično

I da nisam govorio ništa

A ipak sve me je dobro razumela

Bez imalo čuđenja iako bilo je neobično

Jer nisam bio čovek već planina 

S jatima zvezda ponad čela

I vetrom umesto ruku

I da je zadrhtala kao zemlja

Pre nego krene lavina

Onih osećanja

Što nas predaleko odvuku

Željko Medić Žac