Dao mi je adresu.
Dopisivali smo se.
Duhovito je ispravljao moj pravopis.
Bejah na početku studija francuskog u
Beogradu, a on je živeo u ,
Parizu aaaah,
Upoznali smo se na kraju puta Julijski Alpi - Istra
davne hiljadu devetsto sededamdeset i devete,
je pense...je pense... peut-être, mais..
Ja, hipik bez prebijene pare; on,
vegan sa grožđem za gladne.
Voleli smo život, muziku i mir.
U zadnjoj je koverti bilo
uredno izrezano srce
od roze celofana - pomen na bajku:
"Tu viendras,n'est pas?
Oh, si, si; ne m'oublie pas.
Jamais."
Jamais
Plus jamais cela