***
Ti si moje poslednje verovanje
U smisao koji ne zahteva odgovore
Kao u vremena davna pre jezika i poezije
Zatičem te... kako toneš u sebe
Kao kamen bačen u vodu bez namere
Ili se gubiš u drevnim šumama svoje utrobe
Otvaraš se kao rana
O ljubavi!
Ti si zamka od latica
U koju ulazim s očima punim mraka
Zbog one vatre koja u tebi gori
I neka ti telo
Bude granica moje večnosti
Zbog svetla koje ne ume sebe da izgovori
Čestitke k še eni (večni) ljubezenski pesmi,
lp, Ana
Hvalaaa od srca Marko!!! Iskreni pozdravi!!!
Željko, ni zakaj , mi je v veselje.
Pozdrav iz LJ,
Marko
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 15. 05. 2025 ob 22:36
- Prebrano 345 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 151