ODMORI SE NA NEKIM UŠĆIMA
Nije uludo u taj čas
u misli preseliti šapat
i bez glasa biti
Tako
u mir će iskapati odjeci
Samo gledaj /kažem/
kako se na ušćima
bosi
stazom odnekud nekamo
zlatē i smiruju
biseri noćni
Zato ne izgovori riječ
kad dan među oči potone
ne buncaj da buđenje se
uludo ne dogodi
Otac će na ušću
mjesečinom krpiti stare mreže
i do jutra plesti nove
rukama od sna
Na dlanu će ti san
u harmoniju izrasti /život se
ionako neprestano uči/
Pusti
neka se zaljuljana misao
svih rijeka smiri
nek’ dunje u staroj kući
s mirom venu
neka nečujno plešu
košuta i mjesečina
Tvoje će plave
i srebrene ribe
u zrcalima gorskim sanjati
Zato nije uludo u ovaj čas
bez riječi biti
košuta i mjesečina ...
Biti tiho in v notranjosti slišati glasove - vse je tako živo v spominih ... čestitke,
lp, Ana
Hvala Ana na podcrtanki.
Ugodna večer ✨✨✨
Počašćen sam pažnjom i mišljenjem. Hvala lijepa.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 23. 01. 2025 ob 08:30
- Prebrano 307 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 129.19