SNEŽNI SONET
Slušam kako dišeš zvonkim strunom strune,
Uzverio bih se u grud Tvojih grudi.
Noćas bih te rado poveo u šume,
Ja da budem jelen, Ti košuta budi.
Usred snežne šume Trnova Ružice,
Tamo gde ne kroče ni zveri ni ljudi,
Međʼ Tvoja bih nedra ubrazdio lice,
Svojom Te ljubavlju branio od studi.
I ne bi mogao nama niko ništa –
Ja planinski jelen, Ti košuta, crna
Stoletna stabla bi prskala od mraza.
Ja bih se grejao s dva Tvoja vatrišta,
Uzrnio bih se međʼ ta nežna zrna,
I upotočio vrh Tvoga obraza.
"Noćas bih te rado poveo u šume,
Ja da budem jelen, Ti košuta budi.
Usred snežne šume Trnova Ružice,
Tamo gde ne kroče ni zveri ni ljudi,
Međʼ Tvoja bih nedra ubrazdio lice,
Svojom Te ljubavlju branio od studi"
Fascinantan sonet.
Pozdrav,
mp
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Vasa Radovanović
- 13. 01. 2025 ob 06:08
- Prebrano 241 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 186.49