možda će smiješkom obojiti dan
tek onda kad vlak napusti grad
zamišljat će budimpeštu
uspoređivati je s nekim drugim
dalekim gradovima
kroz koje je prolazila
krajičak usana nekontrolirano
izgovarat će niti tuge i note smiješka
oktobar je i pratit će je kiša
kroz beskrajne nepoznate daljine
možda će zaspati u nekim
neproživljenim noćima
pod dalekim krilima jablanova
na horizontu i možda će smiješkom
obojiti dan koji će joj svanuti na obrazima
prije nego isplače onaj dio sebe
što ponekad nježno miluje misli
kao drugost nezarasle rane
kao sjaj i sumračje
tek onda kad napokon otvori šaku
i na zgužvanom papiriću pročita
naziv kvarta i ulice u budimpešti
prestat će zamišljati gradove
kroz koje je prolazila
jer će netremice gledati
u ostavljene stope
po krpicama snijega
koji je padao po njenoj kosi
i zatrpavao joj snove
dok su je ispraćale oči
dvoje bezglasnih na peronu
kad vlak je napuštao grad
Zadovoljstvo mi je pročitati odziv ovom uratku.
Hvala, damjana i ugodan dan.
lpm
Pravljična. Nežna.
Budimpešta v oktobru, ona v svojih mislih.
Pesem, ki skozi lirične privide omogoča nadaljevanje neke zgodbe ... čestitke,
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 13. 12. 2024 ob 11:45
- Prebrano 342 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 119.59