ti više nisi mala
iza svakog proljetnog snijega
sve modrija jutra cvjetala su
u tvojim očima
iza svakog proljetnog snijega
sve stidljivije si puštala
papirne zmajeve
s nagih grebena uz more
zagledana u šutnju jarbola
i utopljena u transformaciju
bijelih u narančaste oblake
u tvojim rukama večernjim
prepoznavao sam lica sjenki
što recitirale su tvoje verse
maestralom nadimane
iza svakog proljetnog snijega
tijelo ti je drhtalo kao val
što kosu raspliće glasom
gole mjesečine: ti više nisi mala
tijelo ti je drhtalo kao val
što kosu raspliće glasom
Hvala Sumiko na javljanju i pažnji.
Lp
Mirko, čestitke.
Ta res več ni mala! Je velika! Kot pesem!
Lp, caki (začeto z malo)
Hvala najljepše, Caki.
Ugodnu noć želim...
Ni mala, zrasla je v lepotico.
Čudovita pesem.
Čestitke k pesmi, v kateri se narava zdi nespremenljiva, človeško bitje pa tako hitro odraste ...
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 10. 12. 2024 ob 17:54
- Prebrano 412 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 178.25