NATAŠA
Bila je tako lepa njenoga lica boja
Tako drage oči koje je sklapala
Uzeo joj je ruke, uzeo i ljubio
Ćutala je kao svetlost koja ih žarila
Spustio lagano glavu, spustio i plakao
Prvi put je glavu pognuo
Prvi put suzu pustio
na lice anđela koje je voleo
Satima kiša lila, kraj tela stajao sam.
Prodjoše mnoge misli sve nalik na san.
Seća se prvog dana njihovog sastanka.
Seti se dečjeg lica s kojim je umrla.
Bok Marina,
Prilično tužno.Nadajmo se, da če se njune duše opet sresti
u nekom novom izdanju - životu.
lijep ostatak dana tebi i svim Natašama
Hvala, Rajko; srešče se sigurno. Nije sve u telu, duh ostaje
lp Marina
Komentiranje je zaprto!
.png "Marina Adamović")
Napisal/a: Marina Adamović
- 05. 10. 2024 ob 02:32
- Prebrano 168 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 109.5