Uvek nam ostane premalo vremena
Pa zajedno uskačemo
Pod tuš
I prskamo se mlazevima

A na nekom ostrvu u Egejskom moru
Ostalo je prazno kameno postolje
S kojeg je sišla boginja ljubavi

I sada je ovde

I koristi moj sapun i moju kupku
I briše se mojim peškirom
S plavo belim prugama

I voli sve što je moje

I oblači majicu
Koju nosam po stanu
Dok ne ispijemo kafu iz iste šolje

I nazuvam joj
Bele čarape na noge
I dodajem joj patike da ih obuje

I uzima ogledalo
I vreme je da krenemo
A veći deo nas u sobi ostaje

Željko Medić Žac