***
Preveliku sam važnost pridavao poeziji
A nisam je dovoljno primećivao
U onome što činim
Parče domaćeg hleba s posutim brašnom
Uz malo svežeg naseckanog
Paradajza
I običan mesni narezak iz konzervi
I trenutak
Kad iz moje ruke
Uzima ustima zalogaj prvi
I kako se smeje
Mojim nespretnostima
Dok mi iz ruke ispada viljuška
Nije li to
I veće od poezije
Ili je više ne razlikujem
Od onoga što živim
sad se več puno ponavljam , ali, život, najlepša i najbolnija priča.
ipak nam treba neki prostor za refleksiju, jer po sebi, previše je akcija.
zelo lepo izraženo.
lp, m
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 26. 08. 2024 ob 20:30
- Prebrano 201 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 151.16