tu je negdje
sasvim blizu je
onaj lijepi august, slika
voća opalog sa grana
što liju Budućnost.
tu je negdje, iza ugla
crnom olovkom crta Početak,
periferiju. uvijek nadomak Nečem
(što je mistika muzike
u vrtnji kukova).
a grad, pitam ruku koja me traži,
prolazi mi kroz tijelo, prazna,
crta me u odlomljenom djeliću Nestajanja
i Svega što istodobno i tone i raste,
niče i nestaje. (je li to jedan
zamah krila, jedna Mogućnost).
tu je ako se miriš, ako božanstveno tiho
i nečujno kao zametak, kao rukom Božjom
izvađeno rebro iz organizma, zaspeš.
i ne pitaš.
i ostaneš slika sagorena u plamenu,
u nepoznatoj supstanci vulkana,
sasvim bliskom,
lijepom, sunčanom augustu
što niče i lije
kao Prošlost.
ne morem se načuditi kako lepo teče beseda. neopazno nas popelješ k transcendentnemu, pesem zažari kot cvet, nemočen v svoji nežnosti, za katero, tako si mislim, je potrebna velika moč.
z lepimi pozdravi,
m.
Hvala za ovakav hod kroz pjesmu. (Usput: ovaj uradak napisan je tačno za 4 minute).
Srdačan pozdrav,
mp
Hvala miko na pažnji i, kako se to kaže, lijepim željama...
Srdačno,
mp
Tudi tja, kjer se pretaka čas, vsekakor lahko seže in se razpre poezija. Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Hvala za podcrtavanje i pažnju Milane.
Lijep pozdrav,
mp
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 08. 08. 2024 ob 12:44
- Prebrano 341 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 58.08