Daleki usnuli otoci
Rano ustaješ i ne znaš
koji dio tebe još plovi nepotrošenim
gudalom vremena i mûkom teškog
olovnog sata nad otocima
Rano ustaješ. Ne znaš
cvjetaju li mrazevi
mjesec cvokoće li u dračama
ili te zasipa recitacija Jesenjina
U tvoje jutro ruši se zadnja zvijezda
tamna kao nebo u sljepoočnicama
kao rana što ne zacjeljuje
kao u djetinjstvo utkan sjaj
blage šume
Doista rano ustaješ, tek daleki
plač se stišava nad otvorenim
prozorima zemlje iza kojih je majka
žuta od lišća. U njenim očima
mrzli su cvjetovi, u njenom glasu
zvecka tajna trajanja, opkoljena
pustim poljem nebeskim
Prepusti se uzglavlju, čeznuće za Vječnim
isprati, zagrli varku nježnosti u Vremenu
dalekih usnulih otoka
Hvala vam na izboru, Miko, Blanka, Majda, Igorj.
Ugodna večer,
lpm
Lepo je rano vstati ...
Zaključek z objemom ...
... zagrli varku nježnosti u Vremenu
dalekih usnulih otoka
Lp, Caki
Ko otroštvo drsi v razdalje, se občutek pogrešanja samo stopnjuje. Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Lepa poezija. spoštovani Mirko.
Čestitke!!!
Lp, Marija
Hvala Milan za podcrtanu.
Srdačno,
Mirko
Mirko, izvoli še moj poskus prevoda:
https://www.pesem.si/a/objava/prikaz/180241/daljni_speci_otoki
LP,
Marko
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 05. 07. 2024 ob 12:12
- Prebrano 490 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 125.92