Daleki usnuli otoci

 

 

Rano ustaješ i ne znaš
koji dio tebe još plovi nepotrošenim
gudalom vremena i mûkom teškog
olovnog sata nad otocima


Rano ustaješ. Ne znaš
cvjetaju li mrazevi
mjesec cvokoće li u dračama
ili te zasipa recitacija Jesenjina


U tvoje jutro ruši se zadnja zvijezda

tamna kao nebo u sljepoočnicama
kao rana što ne zacjeljuje
kao u djetinjstvo utkan sjaj
blage šume


Doista rano ustaješ, tek daleki

plač se stišava nad otvorenim
prozorima zemlje iza kojih je majka
žuta od lišća. U njenim očima
mrzli su cvjetovi, u njenom glasu
zvecka tajna trajanja, opkoljena
pustim poljem nebeskim


Prepusti se uzglavlju, čeznuće za Vječnim
isprati, zagrli varku nježnosti u Vremenu
dalekih usnulih otoka

 

mirkopopovic

mirkopopovic

Poslano:
06. 07. 2024 ob 22:14

Hvala vam na izboru, Miko, Blanka, Majda, Igorj.

Ugodna večer,

lpm

Zastavica

F2#Caki

Poslano:
09. 07. 2024 ob 22:55

Lepo je rano vstati ...

Zaključek z objemom ...

... zagrli varku nježnosti u Vremenu
dalekih usnulih otoka


Lp, Caki

Zastavica

mirkopopovic

Poslano:
10. 07. 2024 ob 09:51

Hvala, Caki.

Lp, Mirko

Zastavica

Milan Žniderič - Jošt Š.

urednik

Poslano:
11. 07. 2024 ob 10:22

Ko otroštvo drsi v razdalje, se občutek pogrešanja samo stopnjuje. Čestitke!

Milan Ž. - Jošt Š.

Zastavica

triglav

Poslano:
11. 07. 2024 ob 10:41

Lepa poezija. spoštovani Mirko.

Čestitke!!!


Lp, Marija


Zastavica

mirkopopovic

Poslano:
11. 07. 2024 ob 10:55

Hvala Milan za podcrtanu.

Srdačno,

Mirko

Zastavica

mirkopopovic

Poslano:
11. 07. 2024 ob 10:56

Hvala, draga Marija.

Lp,

Mirko

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

mirkopopovic
Napisal/a: mirkopopovic

Pesmi

  • 05. 07. 2024 ob 12:12
  • Prebrano 187 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica