kad vidim Vas čila 

Učiteljice 

poželim da sam čudotvorac

i dobročinitelj jer ne razaznajem kako

nešto pametno da Vam kažem

nisam naučio da razgovaram sa Vama

dok bi zamišljen koračao  

sredinom okićene ulice

stari odavno osušeni panj

bi spaljen u pepelu i ognju

a od žilavog stabla ispresovanog jadom

već cedili bi meki papir umesto

žive jutarnje rose 

i na njemu špartali

beskonačne tačkaste izuvijane linije 

ja hodajući prostranom ulicom

dok Vi možda razmišljate

o jednom životu koji se upravo gasi

pred Vašim tvrdim pogledima

koji nastaju zato što su stabla

morala da rastu u dubinu

otimajući se iz zagrljaja

uglačanih ledenih ploča

terajući ljude na plač

dejanivanovic