od jutros Bahus je na aspirinima, u datumima

koje sam smetnula s uma. miris nove knjige

koji se ukršta sa bergamotom, svet je

još uvek nag poput Šagala što šeta s kistom

kroz pariski atelje. i Oziris što se valjuška

u zelenoj peni natečene zemlje, na vetar samo

perunika je potezala ljubičasti vrh sablje. varniče

svetlosti iz svake tvoje senke koje mi (o)stavljaš

kao svaki dobri duh u razgažene kućne papuče

jagodanikacevic