Riječi su se udomaćile
i uvukle u desni.
Cijele dane se izležavaju
u bijeloj frotirskoj halji,
žuto smeđastoj na ovratniku
i rukavima.
Njima brišu slinu iz nosa
i dosadu.
U ustajao zrak
pušu cigaretni dim
s kiselkastim zadahom.

Blebeću i smaraju,
truju stalno istom čorbom,
a nisam ih molila za to.
One govore drugačije -
da sam ih sama pozvala,
bezobrazno izrabila
a sad bi se ih,
nezahvalnica,
htjela otresti;
ja sam obična izrabljivačka gnjida.

Usta ispirem gorkim čajem iz kadulje
i s tvrdom četkom trljam desni
da poneku ipak izguram napolje.
Ustrajno se mažem s strpljenjem.
Ništa drugo ne preostane.

Jure Drljepan (JUR)