/U najtežim trenucima ne umem da pišem,
ovo su samo krhotine vriska
ispod osmeha koji mora postojati.
Zabrinuto lice neće joj dušu nahraniti./

Bijem bitku sa svim simptomima
na ovom frontu
predaja nije opcija
s bolestima nema pregovora.

Treći je mesec kako dižem sunce
kao hrabra sam
/možda/
mogu sve
/veliki znak pitanja/
reagujem na vreme
/istina/
hobotnica sam
/želim na sto strana
prioriteti su određeni
ko shvata
shvata
koliko njih će se saplesti o tih šest kamenčića
pokazaće mi neka buduća gorka strana
kad dođu ovakvi dani
naglašena senzitivnost
teško zaboravlja/

Poželim suzu ali je nema.
U sebi sam se ćutke razbila.

Trepere novogodišnje lampice
urgentnog centra
tridesetprvog decembra
ljudi su nasmejani i večno pitanje kuda za Novu
imaju mnogo želja
samo jednoj se priklanjam i molim
da njene oči zasijaju
volšebno da zeznemo prošlu
i pojavimo se u Novoj
/mama/.

Nana ide kući
kažu
svejedno mi je kako je imenuju
Mama, idemo kući!
Vidim je svesnu pogledom nas traži
Kući! Kući!
reče i zaspa.

Treća je tura infuzije
opet mi ne jede
Mama vidi česnicu
vidi šta sam spremila.
Sve je lepo i divno ali ne mogu ništa možda ću sutra
(ona koja je jesenas tako lepo jela)
Prababa Dmitra
mesila je česnicu tako i tako
palila badnjak ujutro
mama sve zna
ona naređuje šta da se kupi i spremi
pita za rane
ima li poboljšanja
O, ima
ima

Stara žena sva u belom čude se doktori
kako ti stručno pričaš sa njima
trebala si biti doktor
pojma ovi nemaju s ovim instrumentima
vidi kakve su mi modrice napravili.
Idi spavaj mnogo si se umorila
sutra ako neko zvoni ne otvarajte
kažite dobro je i doviđenja!
Čudim se odakle joj te reči
pišem joj na papiru
vidi bez naočara
ne čuje odavno
sad je i pročula
s njom se nikad ne zna.
Odakle joj pojam o vremenu
sat ne gleda.
/Nižu se pitanja./

Neki ljudi su tako jezivi
i već mi najavljuju da neće doći na sahranu
ali da im javim tek kad je pokopamo
ja bih da prostite njima psovala mater
i tukla bi ih ovim staklenim rukama
Neke se stvari ne pričaju
i ne morate da me podsećate koje je godište
majke nemaju godinu rođenja
I šta tu ima nejasno?

Crtam joj cveće
ispišem stihove pesme koju nam svakog rođendana peva
beli su zidovi beskrajna
samotna tama
Od kako je stigao specijalni dušek
ne mogu da ležim na strani ka kojoj gleda
da menjam belinu
pričamo i smejemo se
iako svesne situacije
depresija nije opcija.

Šta kaže baka
pitaju iz hitne
Kaže da je 45 isterala Nemce
a i vas će zajedno sa nama zato što smo vas zvali.

Dižem sunce
a ono mi zalazi
ogroman je bezdan izvan mojih moći
U raskoraku su mi koraci
racionalnog i emocionalnog
svesna sam toga
ali na ovom frontu predaja nije opcija

majke nemaju godinu rođenja.

Jelena Stojković Mirić
07.01.2024.

Jelena Stojkovic Miric