Izgubljene škole zaboravili ste na dečije bolove,

Zašto dirate igru, zbog interesa primate autogolove,

Onaj ko samo žuri, ne stiže tamo gde duša želi i srce treba, 

Pamet zarobljena, rodila se još jedna talentovana beba,

Tuđi svet za moje poglede, gde i kad je nestala briga?

Isplivala govna na binu, zaboravlja se bela knjiga,

Ovde se prolaze dani bez žara, nastava se na žalost smara,

Didaktika je otišla svojim putem, ostavila decu na stazi,

Ocene su mrtvo slovo na papiru, kvazi zakon na snazi,

Hram znanja je Sizifov rad, malo se uči, više se vaspitava,

Jel ko kod kuče? Šta se jede, koliko se pije, neum ne spava,

Domači zadatak je porodični izdatak, živi se neuredno,

Odlaze i dolaze radosti i tuge, dilema u deci... šta je vredno?

Ko ima put, taj je opravdano ljut, demokratija dala prava,

Na vrata edukacije kuca robot ili ranjena glava,

Neki ne bi napustili oazu, teško je biti kod kuče sam,

Još teže kad zbog nevere i laži ruši se životni san,

Pali anđeli sede u razredu, mole za ljubav, traže pažnju,

Zagrljaj jih leči, gasi izgorelost na njihovom ražnju,

Zaboravljeni ili na pediastalu, sele se istočno od raja,

Slučaj se izgubio, trend varanja ide do ludog kraja,

Ko koga sluša, doktori nauke žive sa migrenom,

Učitelji bez iskre, bore se sa prošlom temom,

Učenik sa planom pun besa, stresa, pada sa nebesa,

Crvena su dugmad pritsnuta, odavde izlaze deca ljuta,

Dokle više? Biče bolje kad bude tiše, a kliše da se izbriše,

Oko mene nek se nađe pouzdanje i razum,

Škola nije šala, ona mi je doživotni kum a ne sum...

Sini