kad utihnu zeleni tramvaji
svratit ću u aleju
iza mosta pet
radi pića i kasnoga sata
nazdravit ću
sjenama staroga društva
nepresušnom šapatu
i moći
njenih usana
u koje vjerovah
kao u snagu preusmjeravanja
zemljine putanje
jednom kad utihne mladost
zelenih tramvaja
kad ambis izbriše
pustolovine
tražit ću istinu
jedne radosti – je li to
bila ona
ili je nadamnom ostao
tek lažni osmijeh daleke
zaleđene zvijezde
tražit ću
bdije li još nada
na nekoj životnoj skali
čuje li se još cvrkut
sretnih ptica
sjenama staroga društva
Pomembno je zavedanje/spominjanje tistega, kar smo doživeli. Vsa semena mladosti, ljubezni, celo tramvaji, vse, kar je ozelenelo nekoč, kar je morda že onemelo, lahko ozelenijo znova, čeprav morda le v nekaj verzov. Čestitke!
Milan Ž.
Kako lepa prispodoba: "ko utihnejo zeleni tramvaji". Čestitam, lp, caki
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 09. 08. 2023 ob 14:48
- Prebrano 168 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 141.55
- Število ocen: 9