je rekla da sem polhek

lahko noč

kdor preveč spi

hiti k njemu težek čas

jaz pa nisem bil več tukaj

v puščavi je ostalo moje srce

na robu prepada kjer sonce pada

in reka v soteski vre

tam sem vedel vse 

igral na frulico

radovednim čukom v noči

in nisem šel v vas

zaprl sem oči

ustavil čas

v jelše

srne radovedne

v obroče zvezdne

vem čigav je glas

ki pravi da sem polhek

in da spim

jaz pa nisem tukaj

le mižim

mižim

…

nebesa

rekla je da sam puh

laku noć

ko previše spava

trče k njemu loša vremena

a ja nisam bio više tu

u pustinji je ostalo moje srce

na rubu provalije gde sunce pada

i reka u kanjonu ključa

tamo sam znao sve

igrao na frulu

radoznalim ćukovima u noći

i nisam išao u selo

zatvorio sam oči

zaustavio vreme

u jele

srne radoznale

obruče zvezdane

znam čiji je glas

koji govori da sam puh

i da spavam

a ja nisam tu

žmurim samo

žmurim

miko