slobodno penjanje
čuje se zabijanje cepina
množi se košava kroz koštane pećine
a ti se plašiš vetra što štipa obraze
prećutno, uvek prećutno
pročitam ti u zanoktici

skupljeni suncobrani
blizanci slomljenih palmi
čekaju novo leto
drvo gosti
crvena vina u lišću
kao da riđani tumaraju na njima

ovde se ne štampaju rokovnici sa mesecima
objašnjavam strancu
hrabriji planiraju na dva sata
maksimalno
toliko nam dozvoljava leptirski haos
hronologija je slomila nogu možda u susednom kvartu
i mogla bih vam o tome
govoriti dugo, dugo
ne biste shvatili naučno neformulisano
i nezavedeno

besni psi izujedali su moju ulicu ispljunuvši kosti bagera
govori se da će do pola biti travnjak
plašim se zatvorskih travnjaka tu nema trčanja
jadna su leđa bez hlorofilnih otisaka
jadan je pogled bogat mlečnim besprizorima

pola svog veka svedok sam
vatri
uragansko-uranijumske istorije
nešto mi ispljunuše oči u baru
koncentrični krugovi odraza u njoj
podsetiše me
svedok sam i lične istorije
nezaštićena u oba slučaja

male crne kutije ostaće za nama
nepronađene
izmestiće i groblja
kosti zagubiti

a ti se plašiš vetra što štipa obraze

Jelena Stojkovic Miric