Izvan okvira
katkad me probude
nemislive želje
pogledam niz put
vidim staza odmara
u svojoj osami
(rekao bih ti da vrijeme
nije to što ćemo misliti
i ima ga i nema ili se
prelije preko ruba
jer ti i ja nikada nismo
uskladili satove)
katkad me probudi neprogovor
iz sna šalje zahrđale igračke
obmanjujući me
pa nešto očekujem nešto što
svakog uštapa dolazi kao san
katkad me probudi
nepoznato lice
pa se kao u refrenu
dani odmotavaju
sa njima dolaze
i odlaze proljeća
ispisao bih ti i poslao
njihove riječi ali im oštrice
zapinju za tjesnace
stari i krvavi su im ožiljci
pa mi se čini da se to jezivo
raskoljnikov šulja
kroz crnilo noći
a negdje lebdi smijeh djeteta
i kolijevka nad kojom je
vjetrovito kao kad smo
zajedno ispraćali ždralove
ponekad koraci iz daljine
sklapaju knjigu i bôre
na obrazima a vjetar
postaje jak lomi staklene
prste sna pa s praznim očima
tonem u zijev noćni
izven okvira se rado dogaja, predvsem minevanje v hitenju časa, ki na pragu spominov pregiba knjige in dela nove gube, včasih tudi sladke skrbi. Naj bo zadnjih več!
Lepo, lp caki
vrhunsko, mirko. poslušamo pesem in s teboj ...ispraćamo ždralove ...
lp,
m.
Caki
i Miko,
hvala lijepa na komentaru i pažnji.
Čast mi je.
lpm
Pozdravljen Mirko,
lepa pesem izven običajnih okvirjev :)
Lep pozdrav, Dejan
Prav to, kako se prepoznavamo izven okvirjev, je pravi odtis življenja. A ta polnost življenja ima tudi svojo ceno, da nam potem v nekaterih dneh ostanejo samo sanje.
Čestitke za te prehode skozi sicer dokaj skrivnostne globine!
Lp!
Milan Ž.
Hvala za komentar. Znači mi. Podcrtavanje također.
Srdačan pozdrav,
MP
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 16. 04. 2023 ob 16:42
- Prebrano 384 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 124.35
- Število ocen: 8