1

nakon dugog i uzaludnog kruženja 

ja sam napokon ušao u svoj sopstveni pakao 

bila je noć i kiša se pojačavala 

vodio sam svoju kobilicu 

ne sečam se 

da li je bila bela ili crna 

prolazili smo kroz neko naselje 

ni to neznam 

da li su bili cigani 

ili samo mrtve prikolice 

ušao sam u selo 

i sve se obistinilo 

lilo je kao iz kabla 

nisam mogao da se sakrijem 

ni u prizemlju neke crkve 

ja nisam tražio izgubljeno 

ja sam samo nju tražio 

pomislio sam 

da nije gore na zvoniku 

ne daj bože 

i samo zbog kobilice 

ja nisam počeo da se penjem i tamo gore 

pokušao sam da se sklonim 

u neka kola sa sedištem za dete pozadi 

ni to nisam mogao

iako sam jednom izvadio devojčicu 

iz istog takvog auta 

samo smrskanog 

ona ne može da me se seti 

kišne kapi udarale su u vodu 

i ja sam malo zaspao na nogama 

sklonio sam kobilicu da i ona ne pokisne 

krenuli smo uzbrdo 

i onda sam jih sreo 

možda je več bila ponoč 

da li su bila tri kralja ili tri đavola 

ne znam 

kad sam jih zamolio da menjamo majicu 

moju mokru za jednu njihovu suvu 

oni su rekli ne 

i odvezli se kolima 

i obistinilo se i to 

iza njih ostala su tri parčeta lubenice 

ostavljena na ogradi kao psu 

tada nisam mogao da se setim prijatelja 

kome je otac ujutro donosio lubenice u postelju protiv mamurluka 

njegova je priča druga 

za njega sam nekad popio more 

a on je pljunuo taj keks 

ja sam sa jedne šljive jeo nešto kiselo 

ali i to se izgubilo 

 

2

zalazeći dublje 

napokon sam ga video 

da li je bio na nebu 

ili uklesan u goru 

grmeo je penjuči se 

iz njega je huktala para 

i prštile varnice 

prolazio je na svakih pola sata 

bližilo se jutro 

kad sam izlazio iz sela 

ali još ne iz svog pakla 

pitao sam jednog starca 

gde je ona 

i izgovorio njeno ime 

ona je tu 

rekao je 

jednom davno živela je u donjem selu 

izašlo je sunce 

i pokušao sam da smotam mokar duvan 

 

3

seo sam na neku ogradu 

gledajuči kuću ispod sebe 

zagrejala me je toplina 

otvorenog prozora 

prolazili su radnici 

popucali su od smeha 

prošli su brat i sestra 

kolima punim soka 

a sasvim na kraju sela 

stajalo je nešto nalik ludnici 

mislim 

u njoj je živeo samo još 

usamljeni slikar 

 

4

padao sam sa svojom kobilicom 

a sunce se uzdizalo na nebo 

brao sam usput 

sitne kisele jabuke 

prošao je i seljak 

sa kolima punim đubreta 

sa velikim osmehom na licu 

napokon sam stigao 

do dva bela konja 

nudio jim voće kiselo 

jednome je prijalo 

a ja sam uzmicao ruku od straha 

drugi je stajao nepomičan 

zaspao sam tu pod drvetom 

za jedan sat 

 

5 

ređala su se sela 

iz kuća su izlazili ljudi 

nekako crni 

ali sa decom 

pod nekim mostom 

osušio sam čarape 

prolazili su motori 

 

6

bez svih tih radara 

nisam ni primetio 

da opet pada noć

i da sam u jami 

ali sad me kobilica 

več mogla nositi 

i hajde 

gore dole gore dole 

izvukosmo se 

 

7

znam da do mora 

ja nikad nisam stigao 

i znam koliko sam izgubio 

na jednoj pumpi 

pojeo sam sto vrečica šećera 

i ponovo bežao 

na pola puta tek 

sreo sam moja tri kralja 

jeo pio 

obukao se 

od svega 

ja sam samo jaknu vratio 

 

8

prošao sam kroz selo 

puno veselja 

na put 

pun kiše i snega 

a kamioni su prolazili 

glasnim zvukom motora 

i vetra koji je mogao da proguta 

 

9

sada sam stvarno nosio kobilicu 

iako je bila samo bicikl 

ušao sam na voz 

na avtobus gde mi je pomogao šofer 

makni se 

ja ću 

sada znam 

zašto se neko 

ispod majčine suknje krije 

zašto se ponoći preko minskog polja ide 

iako nikad nisam bio tamo 

iako nikad nisam stigao 

 

stigao sam samo majci 

samo kad je umirala 

moje su ruke bile mrtve 

a ja leš 

 

miko

 

 

 

 

 

miko