ništa nećemo znati
nikada ništa nećemo znati
uvijek će u nama biti jeka
truleži praha i zov
neartikuliranog
mi ćemo nesmireni
podizati jedra i nestajati
duž puta nad kojim
vječno umiru zvijezde
bit će oko nas najezda
prastarih pergamena
pustimo ih – ne možemo
sa njima dotumačiti svijet
ne možemo oživjeti prošlost
niti budućnost spoznati
odnosit će nas put
kroz kapije tmine
leprš će duša uzalud
za nama gledati
nikada ništa nećemo znati
jašući drumom
zagonetkama ispisani
na nečitkim listovima
artikulirani glasom
nemjerljivosti
na koncu pesmi se skoraj sliši grom.
lep pozdrav, gospod gromovnik,
m.
Otpozdravlja gromovnik.
lpm
Res, ta ritem pesmi narekuje vse hitrejše branje, ki iz neartikuliranih glasov preide v artikulacijo neizmerljivega ... zelo se tudi bralci najdemo v tej pesmi, čestitke,
lp, Ana
Ana, hvala lijepa za podcrtavanje mog uratka.
Ugodan dan i lp,
Mirko
Aplauz.
Lp
Jelena
Za sjajnu reakciju hvala najljepše
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 11. 01. 2023 ob 17:24
- Prebrano 342 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 131.51
- Število ocen: 8