NADA
Tog dana, te i te godine, čovek se rodio. Naučio je da
govori, vlada telom, naučio da koristi oči, usta... to
– posebno – pregrizao je pupčanu vrpcu i krenuo u svet.
Obuzelo ga je prejako ushićenje jer je dokazao sebi da stvarno
postoji. Dugo je hodao svim meridijanima, stavio podne među
slepe oči i shvatio koliko je veći od kuglice Zemlje. Na
trenutak se vratio u predeo rođenja, tek onako, da imitira
čoveka sa uspomenama i ponašanjem po pravilima životne
paralele.
Međutim, kako je stigao do prve raskrsnice, zbunio ga je znak
za samo dva dozvoljena smera kretanja. Seo je kraj sebe, duboko
se zamislio, a očaj i strava pljusnuše iz vedra neba.
Na svu sreću, ostalo je u njemu još malo snage da odluči šta će
– birajući između dva, odabrao je smer treći nepostojeći.
Živote! Ima nade, ima!
Večkrat sem prebrala, ker sem hotela dojeti misel ... ali pesem resnično poje o sedanjem stanju? O tem, da so poti zgrešene, a moramo upati!?
Poslano:
04. 01. 2023 ob 22:56
Spremenjeno:
05. 01. 2023 ob 06:32
Nada, da o tem da so poti zgrešene, a moramo upati... Hvala vam!
Komentiranje je zaprto!