DEMONI NJENOG POLUŽIVOTA
Ne progovara.
Ugledavši me
podiže se iz jutarnje trave
i meni nepoznatoj
hrli u zagrljaj.
Šute joj ruke i mjesec šuti
nad gorom
i dno rijeke čiji vir govori
nešto o špricama, nešto
o marihuani i iglama.
Ne govorim dok gleda
u mramorno mjesečevo lice
tek izronulo iza visokih
parkovskih trava
u kojima je njena noć cvjetala
s krvavim makovima.
Nemaš šminku,
pita me s iznenadnim povjerenjem
konstatujući da meni suze na licu
ne ostavljaju crni trag.
To ja ne plačem, kažem joj,
nemam vremena.
Mislim na tvoga oca koji čeka
i čijem čekanju tražim imena
svakoga jutra koji ne znaju
s kojim vertikalama rastu
tvoji dani i kakav svijet sanja
njegova četrnaestogodišnja
mezimica.
Ne progovara, zuri u jutarnji
prozirni oblak nad gradom,
nad njenim još djetinjim
godinama
i htjede meni nepoznatoj
zaustiti nešto,
NEŠTO potopljeno
i pod slapovima suza
skriveno.
Bravo, spoštovani Mirko!
Kako le, bi človek ostal ravnodušen, ob pesmi, ki seže globoko v ♡.
Lep dan, Marija
Človek si ustvarja demone in, ko ga demoni obsedejo
išče sredstvo proti njim. Ne demoni, sredstva so usodna!
Mirko, moj poklon!
Lp, Drago
Poslano:
18. 12. 2022 ob 11:42
Spremenjeno:
18. 12. 2022 ob 13:46
Res, poznam svojega demona, nihče bolj kot on hrepeni po moji ljubezni, čeprav me ves čas zavaja, vem da je srečen ker mu dajem svojo energijo...
Hvala najljepše, Marija.
Ugodan dan.
Hvala, Drago. Znači svaka podrška.
Lpm
Svit, hvala na pažnji.
Lp,
Mirko
Ganljiva pesem izgubljene deklice ... čestitke,
lp, Ana
Hvala najljepše, ANA :-)
lpm
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 17. 12. 2022 ob 14:10
- Prebrano 399 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 133.82
- Število ocen: 9