Mi smo maslačci kišom razvejani
u metež i kaljugu pali
i nekim čudom simbioze i ikre leta
oporavljeni nanovo izdignuti
maslačci smo
ponad svilene postelje
što plesati znaju
i kapi sa nežnih padobrančića
jedno drugom otiru
radost, kao infuziju jedno drugom daruju

mi, krhki, epmatični
ponekad dijamantima slični

maslačci
sve dok nas nebo ne rastavi
(tako bar kažu)
odmahuješ glavom
nebo je moćno
mi smo maslačci dijamanti
opet ćemo se naći
negde ćeš zasvetleti
znakom sazvežđa potpisati

Jelena Stojković Mirić

Jelena Stojkovic Miric