samoćom
koračam ti dugo
iza mnogo jeseni
čuješ li puste snjegove
što zatrpavaju u meni
glas koraka
dok snivaš gasim
glase rimbauda
tagore shakespearea
na bijelom krajoliku srca
gdje me nada izgovara
koračam ti dugo
dahom lišća u daljini
u dubini prekrivenoj
uspavankom
drhtiš li još
s pahuljama na usnama
što tope se
dok sipi rapsodija
dok plačeš uoči svih svetih
u hladnoj odaji
zatrpanoj snjegovima
i bestjelesnim
glasovima ljudskim
Čeprav je pesem otožna, navdihuje s svojim sporočilom, kako lahko (so)bivamo v samoti ... čestitke,
lp, Ana
Radujem se.
Hvala, Ana.
lpm
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 10. 07. 2022 ob 22:44
- Prebrano 406 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 136.54
- Število ocen: 9