Napisao sam pesme neke,

pa sam mislio da pitam pesnike

– o njima ?                                                     

Ko bi mogao da zna više

od onoga što sam ume,

pesmu da napiše?                                                                                                

Danas su ta vremena moderna

(isto tako zovu poeziju i svašta tu kriju).

Gde moju da svrstam?

Trudim se da budem raznovrstan.

Ali ko da ugodi raznim ćudima,

pacovima – il’ljudima?        

Od pesnika jednog, Dragiše

(koga sad nema više),

ostale su samo dve pesme. 

Jedna se dopadala baš svima,

rado su je čitali na književnim večerima.

Druga nije odgovarala vlastima. 

Voleo sam da odem, sa knjigom pod miškom,

pa bih često razgovarao, krišom  

sa pesnikom Dragišom.

Visok i mršav, izgledao je kao biljka.

Imao je dugačke ruke i noge koščate;

kad hoda svi bi mislili da hoće da se otkače.

Likom pravi pesnik beše taj čovek  

sa naočarama na izduženom bledom licu.

Dugačku sedu kosu vezivao je u rep.   

Siguran sam da bi jedini on znao

da pravilno oceni, da bi prepoznao …

Dragiša ne beše čovek zao.  

Zato ga je smrdljivi život, progutao!

dejanivanovic