Pesem.si - Vladimir Vuković - Korov - korena uvređenog duboko, opire se čoveku. I da je u ovoj pesmi

Korov

korena uvređenog duboko,

opire se čoveku.

I da je u ovoj pesmi Vito Nikolić,

divlji bi cvet ostao bez glave.

I da je slučajno tu Brana Petrović,

zemlja bi mu kazala ime.

No ovde smo mi

pa vrištimo bezumno:

otrov, otrov,

i gradimo mahnito:

staklo, bit, kubit

i niko nema glavu niti ko zna ime,

neka ustane zakopano nebo, ova nada:

možda korov oprostiti ume.

Iz rukopisa

<< Prejšnja Naslednja >>

Komentiranje je zaprto!

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!